Mikrosoft traži od Samsunga 15 dolara za svaki Android telefon

Kompanija je naime vlasnik mnogih patenata koji su povezani s Androidom i koristi ih da svake godine zaradi milione dolara na osnovu patentnih prava. Ratovanje s patentima se sve više zaoštrava, jer tehnološke kompanije koče svoje konkurente služeći se patentnim zakonima umesto da ponude bolje proizvode. U ovom slučaju Mikrosoft je vlasnik mnogih patenata koji imaju veze s Guglovim operativnim sistemom Android i koristi ih da natera druge kompanije poput Samsunga, da joj plate njihovo korišćenje svaki put kad naprave ili prodaju neki Android uređaj. Tako je ovaj Guglov operativni sistem na bazi Linuksa, postao omiljena meta Mikrosoftovih pravnika specijalizovanih za patente i novi unosan izvor prihoda kompanije. Mikrosoft je od decembra 2003, kad je pokrenuo program zaštite svoje intelektualne svojine, sklopio licencne ugovore za korišćenje svojih patenata sa preko 700 kompanija, uključujući pet kompanija koje proizvode uređaje s Androidom. Ove nedelje je potpisao patentni sporazum s Vistronom (Wistron), proizvođačem komponenti za mobilne telefone, a prošle nedelje je objavio da su slični sporazumi potpisani sa još tri kompanije – Velositi Mikro (Velocity Micro), Dženeral Dajnamiks (General Dynamics) i Onkio (Onkyo). Međutim, najveći od njih je ugovor s kompanijom HTC, potpisan prošle godine, po kome se ovaj tajvanski proizvođač složio da Mikrosoftu plati pet dolara za svaki Android telefon koji proda. Neki posmatrači su stoga zaključili da Mikrosoft više para zarađuje od Androida nego od sopstvene platforme za mobilne telefone. Samsung nije izdao nikakvo saopštenje o Mikrosoftovom zahtevu, ali se pretpostavlja da trenutno pregovara o smanjenju plaćanja na deset dolara po uređaju u zamenu za prijateljskije odnose između dve kompanije. Samsung je istovremeno upetljan i u pravi patentni rat s Eplom (Apple). Priča se sigurno neće završiti sa Samsungom, jer postoje još desetine proizvođača Android uređaja. Jedan od njih, Motorola, sudi se s Mikrosoftom po pitanju kršenja patentnih prava još od oktobra 2010. Mikrosoft tvrdi da je Motorola prekršila 21 njegov patent od čega se 19 odnosi na Android. U martu ove godine tužio je i kompaniju Barns i Nobl (Barnes & Noble) zbog njenog čitača elektronskih knjiga Nuk (Nook) koji je takođe zasnovan na Androidu Mikrosoftov svadljivi odnos s proizvodima zasnovanim na Linuksu traje već godinama. Njegov izvršni direktor Stiv Bolmer rekao je 2001. „Linuks je rak“, a 2007. je tvrdio da Linuks i drugi softver otvorenog koda krše 235 Mikrosoftovih patenata. Mikrosoftovo nastojanje da dođe do više novca na račun Androida dešava se u trenutku kad njegova mobilna platforma Vindous Fon 7 (Windows Phone 7, WP7) pokušava da se uključi u tržišnu utakmicu i zahvaljujući vezama s Nokijom efikasnije konkuriše Guglu i Eplu. Iz ovoga je jasno da Mikrosoft želi da natera više proizvođača da pravi uređaje s njegovim sistemom i nada se da će time što će Android telefone učiniti skupljim privoleti proizvođače da umesto Androida koriste WP7. Samsung je drugi najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu posle finske Nokije (Nokia) i pretpostavlja se da je od aprila do juna ove godine prodao oko 19 miliona pametnih telefona. Pod pretpostavkom da su svi na bazi Androida i da je na snazi sporazum s Mikrosoftom o 15 dolara po telefonu, Samsung bi morao Mikrosoftu da isplati 285 miliona dolara. Na kraju se postavlja logično pitanje – koje to Mikrosoftove patente krši Guglov Android? Mikrosoft te detalje ne otkriva u slučajevima koji su rešeni bez suđenja, uključujući sporazume s pomenutih pet kompanija (HTC, Velocity Micro, General Dynamics, Onkyo i Wistron), ali iz slučaja s Motorolom vidi se, na primer, da se pominju patenti 5.579.517 i 5.758.352 izdati 1996. koji se odnose na korišćenje dugih i kratkih imena u istom sistemu datoteka. Mikrosoft u svojoj žalbi koju je podneo američkoj Saveznoj trgovinskoj komisiji u oktobru 2010. pominje i sistem FAT16 koji su koristili MS-DOS i rane verzije Vindousa i smatra da Motorolini telefoni Droid 2 i Droid X, kao i brojni drugi modeli na bazi Androida, krše ove i još neke patente. Sledeći na spisku je patent broj 6.621.746 izdat 2003. koji se odnosi na sistem nadzora koji određuje kada podatke treba izbrisati sa uređaja s fleš memorijom. Spisak se dalje nastavlja s patentima iz raznih godina protekle decenije, a zanimljiv je i patent broj 5.664.133 iz 1997. koji pokriva “sistem i ponašanje menija osetljivih na kontekst” generalno poznat kao grafički korisnički interfejs “koji korisnicima omogućava da brzo i lako izaberu/izvrše željene računarske resurse”. Mada bi kratak pregled ovih i drugih patenata ukazao da su neke pomenute tehnologije zakučaste a neke očigledne, da bi dobio parnicu Mikrosoft treba da dokaže da proizvodi krše sve aspekte patenata. Pošto je čak i nimalo siromašni HTC pristao na sporazumno rešenje i plaća Mikrosoftu za svaki prodati telefon, izgleda da Mikrosoftovi pravnici umeju da budu prilično ubedljivi.