Mobilni operatori uložili 300 miliona evra

”Oko 50 odsto tih investicija je išlo u mobilnu telefoniju, koja po konkurenciji i pokrivenosti u stopu prati razvijene zemlje, dok se ostatak investicija delio na internet i fiksnu telefoniju”, ukazala je državna sekretarka Matić za Tanjug. Matić je, kazala da se sada, međutim, malo poboljšava razmera investicija u internet, njegovo širenje i nove tehnologije u odnosu na ostale oblasti, zbog čega se povećao broj i broj njegovih korisnika za 50 odsto, a širokopojasne konekcije u protekle dve godine udvostručio. ”Od Nove godine, posle potpune liberalizacije tržišta, možemo očekivati da će operatori početi da nude pakete usluga koji će obuhvatiti internet, televiziju i fiksnu telefoniju što će, takođe zbog konkurencije, povećati kvalitet”, smatra Matić. Prema Matić, razvoj širokopojasnog interneta je u središtu pažnje svih zemalja u svetu, i razvijenih i nerazvijenih, jer optička infrastruktura predstavlja glavnu osnovu novog modela rasta iz koje će proizaći veća privredna produktvnost. Evropske zemlje, Sjedinjene Aameričke Države, Japan i Južna Koreja su već napravili vlastite strategije povećanja investicija u širokopojasni internet i povećanja pokrivenosti optičkom infrastrukturom, uključujući i slabo naseljene ruralne delove gde država mora da interveniše da bi do takvih investicija došlo, dodala je Matić. Matić je navela da investicijea Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, “za prilike u Srbiji, velika sredstva.” Najveća investicija je iznosila 13 miliona evra u opremanje 3.000 osnovnih škola računarskim kabinetima, u okviru projekta Digitalna škola, navela je državna sekretarka. Druga najveća investicija takođe je vezana za obrazovanje i rezultat je stava Ministarstva da je ono suštinsko pitanje za razvoj Srbije. ”To je ‘SEElight’, zajednički projekat Srbije i Grčke, za koji smo iz Helenik programa povukli šest miliona evra za povezivanje naše akademske mreže Amres sa evropskom mrežom obrazovnih institucija, za unapređenje njenog kapaciteta i kupovinu mrežne opreme”, ukazala je Matić. U toku iduće godine na tu mrežu, koja sada obuhvata univerzitete i naučne institute, biće povezane i osnovne i srednje škole, dodala je ona. Matić je kazala da će se do kraja mandata ove vlade, raditi na opremanju oko 80 učeničkih domova digitalnim kabinetima, odnosno računarskom opremom na isti način kao što je to urađeno sa osnovnim školama. Kod elektronske uprave, u planu je da se u narednih nekoliko meseci omogući svim policijskim stanicama u zemlji da termine za izdavanje ličnih dokumenata zakazuju preko interneta, navela je Matić i to će biti urađeno na osnovu pilot projekta koji je uspostavljen tokom leta i koji je funkcionisao samo u Beogradu i Novom Sadu. Jedan od većih projekata, prema državnoj sekretarki, je i digitalizacija televizije, a trenutno se priprema pilot mreža za emitovanje digitalnog signala za šta je Evropska unija (EU) dodelila Srbiji 12 miliona evra bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova (IPA). Do kraja 2011. će biti pokrenut i treći konkurs za podšku internet zajednici. ”Reč je o projektu koji treba da doprinese jačanju popularnosti interneta u zemlji, jačanju komunikacije građana i države, državne administracije i sprovođenje zakona, za šta će biti izdvojeno nekoliko desetina miliona dinara”, istakla je Matić. Uprkos nizu investicija u sektor IKT, državna sekretaka Matić, smatra da je i dalje jedan od ključnih problema neprepoznavanje znacaja ove oblasti za razvoj privrede i napredak zemlje. ”Kod nas ima puno teoretičara i ekonomista koji smatraju da je budućnost Srbije u tradicionalnim sektorima, poljoprivredi i industriji, za koje nisam sigurna da mogu biti naš pravac razvoja u budućnosti. Mislim da i mi, kao i ceo svet, moramo preći na nove tehnologije i usluge kao izvore rasta za našu privredu”, zaključila je Matić.